Контрола квалитета бакарних шипки је кључни корак у обезбеђивању да испуњавају захтеве за производњу жице и каблова, првенствено засноване на националним стандардима као што су „Бакарне шипке за електричну употребу“ (ГБ/Т 3952-2016).
Главне ставке испитивања укључују хемијски састав и анализу садржаја кисеоника, што захтева фотоелектричну емисиону спектрометрију (нпр. ИС/Т 482-2005) за одређивање чистоће бакра и садржаја нечистоћа. Према ГБ/Т 3952, разреди Т2 и ТУ2 захтевају садржај бакра и сребра не мањи од 99,95% и имају посебне прописе у вези са садржајем нечистоћа као што су арсен, бизмут, гвожђе и олово. Садржај кисеоника је кључни индикатор који разликује бакарне шипке-без кисеоника и{12}}са мало кисеоника. Бакарне шипке-без кисеоника не захтевају садржај кисеоника од највише 0,02% (нпр. за разред ТУ2 је потребан садржај кисеоника не већи од 0,0010%), док бакарне шипке са ниским садржајем кисеоника углавном имају садржај кисеоника од 200-400 ппм. Испитивање физичких својстава укључује испитивање затезања (нпр. ГБ/Т 228.1) за откривање затезне чврстоће и издужења и испитивање торзије (нпр. ГБ/Т 239) за процену пластичности и хомогености материјала. Срж тестирања електричних својстава је мерење запреминског отпора (ρ20) на 20 степени, што је кључни индикатор за процену проводљивости.
Металографска инспекција се може извршити мерењем просечне величине зрна (нпр. ИС/Т 347-2004) да би се посматрала микроструктура материјала. Визуелна инспекција захтева проверу да ли је површина бакарне шипке округла, глатка и уједначена по димензијама, без бора, неравнина, пукотина, инклузија и других недостатака штетних за његову употребу.